| Abstract: | После педесетак година лутања и тражења сопственог пута развоја и спе-цифичног права, својине, организације основних економских субјеката, што је све оставило озбиљне последице у привредном развоју, Србија се, као и друге источноевропске земље, вратила на прекинути пут приватне својине и на њеној основи организованих привредних субјеката у разним правним формама привредних (трговачких, трговинских) друштава. На овим основама развијени свет створио је конкурентну привреду. За такав пут потребна је и нова правна инфраструктура. Србија је у изградњу такве инфраструктуре кренула, делом у савезној држави, а делом и самостално, пре петнаестак година. У овом пери-оду створено је, уз уобичајене дечје болести, релевантно законодавство које поставља темеље за приватносвојинску привреду, индивидуалну и колективно-својинску путем разних форми удруживања рада и капитала и на тој подлози насталих привредних друштава. Такав развој правне инфраструктуре прати и развој судске праксе, која, без одговарајућег искуства у овој области и уз честе промене правних извора, ипак успева да тражи свој пут и да постане сигуран ослонац вери инвеститора у свемоћ владавине права. Нова правна инфраструктура, нови правни институти, одговарајуће пословно искуство настало на тој основи и одговарајућа судска пракса, пробудили су и правну науку (којој је, као и свакој науци, својствена одређена потреба за временском димензијом, коју смо иначе на нашу велику штету озбиљно потрошили), да свој критички и истраживачки порив стави у службу нових потреба, тако да је све више и уџбеничких и монографских радова који истражују овим изворима креи-ране бројне нове правне институте, тражећи им место у породици права. Бројни су и научни и стручни скупови који траже одговоре на многа отворена питања, покушавајући да помогну и законодавцу у послу где му је потребна помоћ. Управо је све ово подлога за настанак нове гране права и у Србији - Комианијског ирава (Права иривредних друшшава), као дела једне шире поро-дице Трговачког (Трговинског) права и Пословног и Грађанског права, која треба да окупи и научно-наставном оптиком истражује бројне правне инсти-туте и подинституте који чине ову грану права. Иако закаснело, у логици националног синдрома (као да и даље недовољно опомињуће делују речи великог песника: „Док смислимо како ћемо, с ким ћемо и где ћемо, другима се већ родило дете"), Правни факултет Универзитета у Београду увођењем Компанијског права у свој наставни план и програм, са статусом обавезне дисциплине, даје свој снажан допринос даљем развоју ове гране права, која тиме добија место које је одавно заслужила са становишта друштвених, наставних и научних потреба. |
EBSCOhost
World Bank
EconBiz
De Gruyter
OpenEdition
European Respiratory Journal
Mathematical Sciences Publishers Journals
Kомпанијско право / Мирко С. Василљевич
